Tačno se sećam poslednjeg potpuno bezbrižnog leta. Crna Gora 2006. Mi i ceo svet je naš.
Krenuli smo ranom zorom. Prvi put kolima, sami.
Sudarili se kod Rogatice, spavali u Foči i vozali se kroz Crnu Goru sa bušnim hladnjakom, celo letovanje. I to nikom od nas nije smetalo.
Sa početnih četvoro skočili smo na sedmoro. Spavali u našoj vikendici u Djurmanima, na podu i nakrcani po krevetima. Omiljeno mesto u kolima je bio gepek, svako je hteo makar jednom da se vozi u njemu.
I vozali se, i izlazili, pravili roštilje, smešne večere i igrali “Loruma”.
Jedina briga je bila gde ćemo na plažu i gde ćemo večeras.
Niko nije ni pomislio na to da će već od sledeće godine početi jedan novi život.
Slatke muke samostalnosti. Radosti, nekad suze i tuge, i neke brige koje se stvorile odjednom. A nije ih bilo nikad do sada.

Dve godine kasnije postalo mi je jasno da se za bezbrižnost mora boriti. Da je imam makar na kratko, ne mora to biti stalno.
Prošle godine je bilo najborbenije, teške bitke su se vodile na poljani bezbrižnosti.  

Sad, nakon pet godina, kao iskusni ratnik, očekivala sam puno od ovog leta.
Nekako sam osećala da je bezbrižnost blizu.
A onda sam je ugledala. U franjevačkom samostanu na koncertu klasične muzike na koji smo otišli jer, eto, nikad nismo slušali klasiku uživo. Dok smo plakali od smeha (ničim izazvani) bez trunke sramote, videla sam moju bezbrižnost kako mi maše iza jednog kamenog stuba u dvorištu samostana.
Znala sam da nije došla da ostane, ali sam osetila da će se vratiti.

Bilo je ovo jedno dobro leto.
Spremna sam za jesen.

Hleb sa ruzmarinom i kačkavaljem
Divno mekan hleb, zavodljivog mirisa. Savršeno se slaže uz toplu čorbicu od bundeve, ali i uz  malo sira, paradajza i čašu hladnog vina. Baš za prijatne večeri kasnog leta.
Ako izdrži i do sutra, iznenadićete se kako je i dalje mekan.
400 g brašna tip 500 (ako ste u mogućnosti koristite brašno „Stari Mlinar“, kesica plave boje)
+ oko 40g brašna
2 kašike putera + za kalup
60 ml tople vode
250 ml mleka (na sobnoj temperaturi)
1 kašika šećera
1 kašičica soli
1 kašičica sušenog belog luka
1 kašika svežeg (ili suvog) ruzmarina (iseckanog)
115 g kačkavalja (sečenog na kockice)
½ kocke svežeg kvasca
→ Kvasac izdrobiti u činijici, dodati toplu vodu i kašičicu šećera. Ostaviti da nadođe par minuta.
→ Otopiti puter i ostaviti da se malo prohladi.
→ U činiji pomešati 400 g brašna, so, otopljeni puter, mleko i nadošli kvasac. Izmešati kratko sastojke da se sjedine.
→ Dodati ruzmarin i beli luk.
→ Blago nauljiti ruke i mesiti oko 5-6 minuta. Testo treba da je vlažno ali se neće lepiti za vaše ruke jer su nauljene.
→ Kockice sira utisnuti u testo i kratko umesiti da bi se sir rasporedio po testu.
→ Prekriti krpom i ostavite na sobnoj temperaturi 1,5h. Za to vreme testo treba da se udvostruči. Ako se to ne desi, produžite vreme narastanja.
→ Kalup za pečenje premazati puterom.
→ Pobrašnjaviti radnu površinu sa ostatkom brašna, pažljivo izručiti testo i nabrašnjavenom rukama oblikovati ga u veknu. Posuti i po njemu malo brašna, tek toliko da više ne bude lepljivo.
→ Polako prebaciti u kalup, prekriti krpom i ostaviti 1h sa strane da naraste.
→ Rernu zagrejati na 190°C.

→ Žiletom ili nožem napraviti zareze na površini hleba sa gornje strane. 
→ U zagrejanu rernu staviti kalup sa testom i peći 30 minuta.

Sačekati bar pola sata pre sečenja hleba, ako ikako možete:)

Prijatno!

57 replies on “Hleb sa ruzmarinom i kačkavaljem/Bezbrižna leta gospodnja

  1. Kuc, kuc, bezbrižna devojčice:-) Želim ti da doveka budeš bezbrižna. Naravno odvalih nemoguću glupost! Ali želim ti da bar budeš pretežno bezbrižna :-)

    Hlebić, mogu misliti kako on miriše, puter i ružmarin – joooj :-)

  2. Kruh je odličan i tako dobro izgleda !! Tema me moram priznati dotakla, bezbrižnost i ta divna bezbrižna ljeta, gdje i kako li je odjednom nestala, još čekam da se vrati iako su ljeta u svakom slučaju dobra ! Uživaj draga Nevena u svim lijepim trenucima !

  3. Bas su mi nedostajala tvoja pisanija…evo te opet, fiiinooo…A hleb vec odstampala…nesto sam udarila po corbicama, pa da se obezbedim…a i jedna Hokaido cami cekajuci u mojoj ostavi….

  4. Divan hleb. Citajuci tvoj post prisjetila sam se kako smo mi nekad isli na ljetovanje starim fordom koji je bio u fazi raspada u neki sindikalni hotel u kome su otpadale plocice sa zidova u kupatilu, hrana je bila tako uzasna da smo pod.,pire(podvarak, pire)tumacili kao podgrijani pire :-) i sve nam to nije smetalo jer smo se po cio dan kupali i nocu setali do 3 a onda opet ujutro na plazu. Mladim ljudima malo treba da bi bili bezbrizni mada ja i sad kad odem na odmor sve brige i nervoze ostavim kod kuce i uvijek mi je odlicno bez obzira na sve. Uvijek se sa odmora vratim kao nova puna energije a u zadnje vrijeme cak i vikend izlet na mene tako djeluje.

  5. E a garant nije nemoguće samo je potrebna disciplina i rad. Koliko samo ima stvari koje ustvari uopšte nisu brige već ih mi takvima napravimo… Ja sam baš rešena da tome stanem na put i pokažem zube:) Trebace godina rada;)

    A hleb, joj što je mirisan, a meeekan!!!

  6. Da, dobra su leta. I meni su sva prošla bila opuštena al uvek mi je falilo malo da ne razmišljam od raznim glupostima kojima čak ni nema rešenja. Nadam se da ćemo uspeti da dođemo do stadijuma kada razaznajemo šta treba a šta, zaista, ne treba da nas opterećuje.

    Hvala Branka:) Ja znam da i ti uživaš u svakom danu punim plućima i pored nekih briga. Svaki tvoj post priča o tome između redova:)

  7. Irena, ti živiš moj san:) Svaka čast! Nadam se da ću se sledeći odmor više družiti sa bezbrižnošću. Baš za vikend idem ne jedno lepo mesto. Taman da se testiram:)

  8. Ti mene bas asociras na bezbriznost! I tvoj blog, i nacin na koji pises, i zivotni put koji si odabrala! I recepti tako zvuce, a verujem da im i ukus vraca u detinjstvo, ili neka druga mesta koja su bezbrizna, koja mame emocije… Eto tako – ja se malo razemotivisala…

  9. Slatka strepnja,nemir,umor i nebezbriznost su dorodosli upravo zbog prideva slatki :)Kad radis na svojoj kucici, kada ucis za ispit i polozis ga, kada se naradis kao stoka da bi pripremio klopu za rodjendan….ja ti zelim da nikada ne osetis onu pravu, losu nebezbriznost. Cheers! :)

  10. Meni je bezbrizno vec neko vreme strano, ali trudim se da uhvatim trenutke… Stalno neka jurnjava koja me strasno pritisce. Obaveze na poslu koji sve manje volim, dodatne obaveze koje su lepe, ali im se ne stižem posvetiti… Ma svašta nešto… Rastužio me malo tvoj post… :(

  11. Nele tako mi je drago da si tu,nedostajala su mi tvoja slovca..bezbrižnost uhh mogla bih puno na tu temu,znam da mi je doba bezbrižnosti davno nestalo,i jako,jako mi fali..

  12. Ti si sad u toj emotivnoj fazi;)
    Eh, jako bih volela da mogu reći da sam bezbrižna osoba ali nažalost jako često brinem. Pošto aktivno radim na tome tj. da se izborim sa tim, vidim napredak. Ovog leta pogotovo i zbog toga sam baš srećna. Čini mi se da sve više uživam a sve manje brinem. Što svakako ne znači da nemam problema u životu al samo ne želim da mi oni nadvladaju zadovoljstvo življenja.

    :*:*

  13. Joooj, neeee, post nije tužan tj. sad mi žao što te rastužih!
    Treba se boriti za mir Milkice, samo uporno:)
    Sad ćemo nas dve sve da protresemo na blogerijadi:)

  14. Nely <3
    Da, svet odraslih ima puno prednosti ali te brige što dolaze uz njega su taaaako naporne.
    Al stvarno verujem da samo mi sami možemo uticati da budemo bezbrižni, makar i na kratko. Mislim da je i bezbrižnost na kašikicu isceljujuća:)

    I meni je nedostajao ovaj blog i svi vi i naše druženje :*

  15. U potrazi sam za tom davno nestalom bezbrižnošću, i ne gubim nadu da ću je kad-tad pronaći…Makar i na kratko :-) Krasan post, a u ovaj kruh sam se zaljubila! Recept isprintan :-)

  16. Čitam ja neki dan tvoj post i kao što često biva kad te čitam zasuze mi oči… I dođem do prve rečenice gde opisuješ hleb i zamagljenih očiju čitam: "Divno mekan hleb, smrdljivog mirisa…" Ahahah

    Hleb je divan, ali takvi su svi tvoji hlebovi, Neno :)

  17. Evo, da te podsjeti na tvoje ljeto i uspomene. Malo mi je i suza krenula kad sam čitala, al pustila sam si ovu pjesmu i eto, junački se držim, nema suza, samo osmijeh :)
    A znaš da radiš onako bogovske kruhove? Baš prekrasne. Nisam još ovako kombinirala okuse u kruhu, al znam da mogu vjerovat tvojim receptima, milina su :)

  18. navikla sam da se bezbrižnost sramežiljvo pojavljuje, ali sam se i zatekla da je sve snažnije prizivam… moram priznati da je nađem tu kod tebe, taman onako kako mi treba. Udružena s finom hranom, pričom, nekom dobrom vibrom!

  19. :) Hvala Tanja!
    Definitivno ne odustaj! Naravno da postoje stvari zbog kojih kada se dese je jako teško ne brinuti. Ali kad samo pomislim o koliko stvari sam brinula a da zaista nema potrebe za tim…
    Iako sam se u jednom periodu totalno izgubila u ovom odraslom svetu, čini mi se da sam konačno uhvatila pravi kurs:)

  20. Mi smo od celog tog sudara zapamtili burek na parkingu policije dok smo čekali sudiju za prekršaj:) Čari bezbrižnosti:)

    Nadam se da će ti se hleb svideti kao i nama:)

  21. Hahahhaaa, tačno mogu da zamislim situaciju. Znaš ono kad svira neka muzikica u pozadini pa se naglo prekine. Kao wtf?:)

    Hvala Anči, kompliment je veliki :*

  22. Draga, hvala ti:) Srećna sam ako ovaj blog uspešno prenosi moju težnju za bezbrižnošću. Stvarno nju moramo prizivati i truditi se da je zadržimo što duže.

  23. Slobodno izbaci:) Ako nisi fan, samo može da pokvari užitak. Možeš da staviš neki omiljeni začin ali i čak i ako ga ne staviš, mislim da će biti jako fino jer ta kombinacija sira i mekanog hleba je u ovom hlebu dominantna;)

  24. Baš tako Ingrid, baš si to dobro rekla.
    Najlakše je prepustiti se negativnosti ali ja nekako ne mogu da živim tako, da stalno potenciram probleme i brige.
    Naravno, i ja imam svoje crne dane al gledam da ih pretvorim u crne sate:) I mislim da uspevam. Nije lako, al isplati se!

  25. ahhhh Bezbrižnost, to drago dete koje me uvek posetom iznenadi i poraduje…ja je prizivam da mi početak jeseni pretvori u leto i zaroni sa mnom u talase :)
    Volela bih da mesim, ali ne smem da naučim, jer vooolim testa….ne znam da li sam spominjala da padam u nesvest koliko volim ruzmarin :)Što bi se reklo, baš si me ubola ;)

  26. Kakav predivan post! Gledam svog sina i zelim mu da bude bezbrizan i da se oseca bezbrizan barem u narednih 30 godina! Mnogo duze nego sto sam ja – silom prilika – bila.
    Ovaj tvoj hleb izgleda savrseno. Nemam hrabrosti da pokusam da napravim ovakvo malo remek-delo.

  27. ~~~ Biti prijatelj Bogu svom ~~~ Duša,duh i telo jeste Božije delo ~ Nema ljubavi veće od ovog : – položiti život za prijatelja svog – ~ Iz pakla narkomanije mene jeste spasao i iscelio Isus ~ Ovaj proces nije loš,biti u verovanju,jeste od prijatelja savršenog ~ I životinje jeste stvorio Bog ~ Neka moje rane tvoj bol iscele ~ Učiniti malo mogu tog,podeliti Isusa sa tobom,a očekivati isceljenje i oprost makar osobi jednoj ~ Brojeve jeste izmislio čovek ~ Svet,svet,svet,svet je nad vojskama Bog,i danas,svi su puni Duha Svetog ~ Svaki dan jeste krasan i predivan,ako verujući znamo da u svima koji veruju Bogu i Hristu jeste Isus ljubav Božija ~ Pored zdravlja i sreće,od srca svog želim da ostaneš uspešno nenadvladivo u poslu i životu svom,voli vas na nebu Otac i Bog ~~~ Neka te Bog blagoslovi i neka te čuva ~ Neka te Bog svojim licem obasja i milostiv ti bude ~ Neka pogled svoj Bog svrati na te i mir ti donese ~~~ Slava Bogu Isusu Hristu jedinome spasitelju ~~~

Leave a Reply to Nely Cancel reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *