“E’ un mondo difficile, e vita intensa
felicità a momenti
e futuro incerto
il fuoco e l’acqua
concerto e calma
sonata di vento
e nostra piccola vita
e nostro grande cuore.”

“Ne mogu da verujem da vas dvoje ostajete. Pa vi ste savršeni materijal za odlazak!” čujem Komara  kako otpozadi dovikuje dok se vozimo prema Novom Sadu.
Sedim napred u smešnom Mazda kombiju, majstor Miljan vozi, pogledam ga i nasmejem se da ga uverim da mislim kako Komar lupeta gluposti. U sebi se po hiljaditi put zapitam da li radimo pravu stvar. Znam da se on to isto pita.
Uzeti kredit u ovoj ludoj zemlji, u ovo ludo vreme. Da li smo i mi ludi?

Jednom sam živela u crvenoj kući pored škole, u Borovu Naselju, imala psa Filija i skoro celu familiju u radijusu od 20 minuta. Pa se život desio i familija je otišla na radijus od 5 sati do 3 dana.
I mi smo trebali da odemo. U Ingolštat (Ingolstadt), slatki grad u Bavarskoj čiji centar podseća na centar Novog Sada.
Prvo je otišao tata. Ostavio nam srce i krenuo da utaba put. Al dok je on utabavao put u Ingolštatu, Vule je utabao put u Novom Sadu i nije hteo da ode. A onda nije htela ni mama. Ja sam bila u paketu sa mamom, a i nisam se ništa pitala. Tata je hteo da bude tamo gde mu je srce pa je zamenio slatki centar Ingolštata za Novi Sad. Da li su bili ludi svi troje?
Ne znam.
Svake godine idem u Ingolštat, šetam se njegovim ulicama i pokušavam da zamislim kakav bi bio moj život da smo te ’92 otišli u Nemačku. Nikad ne uspem jer mi se uvek ispreči neka scena mene kako se vraćam kući iz gimnazije sa društvancetom. Ili naših porodičnih ručkova uz Dunav. Putovanja i sreće što se vraćam kući…

Da li smo ludi što ostajemo?
Srce kaže da je kuća ovde. Ono najbolje zna. Kad srce bude htelo da se preseli, preselićemo se i mi.
Nismo ludi :)

Obazda (bavarski namaz od kamembera)
2 glavice luka šalota (ili 1 srednja ljubičastog luka)(jako sitnoseckanog)
100 g Kamember sira (Camembert)
100 g milerama
40 g putera (omekšao na sobnoj temperaturi)
½ kašičice slatke aleve paprike
So, biber
Sveži vlašac
 
 
Viljuškom izgnječiti Kamember tako da ostanu komadići sira.
Puter izraditi da bude kremast i dodati mileram, luk i alevu papriku.
Dodati izgnječeni Kamember, dobro izmešati i posoliti i pobiberiti po želji.
Ohladiti, ukrasiti sa svežim vlašcem i služiti uz bavarsko pecivo i hladno pivo.
 
Ovaj namaz je poprilično jak tako da ako želite nešto blaži ukus i lakšu varijantu, izbacite puter.
 

Prijatno!

71 replies on “Kuća je tamo gde je srce

  1. Isto, isto! "Otkud TI ovde, zar ti nisi negde u inostranstvu?!" Jeste, samo je sreća otići..
    Gajimo našu bebu u Valjevu i lepo nam je:)
    A namaz žeelim! Camembert <3

  2. moj savet je da probaš . Možda ćeš se iznenaditi . Ja uvek rado odem . Nemci rado prihvataju kad znaš njihov jezik , kulturu i prihvataš njihove zakone . Proširuje vidike , ako ništa drugo i ne gleda se samo jednosmerno. A kredit je stvarno sulud u današnje vreme .. uzmeš za jedan , platiš šest. Držim vam fige da prebrodite. I uzeću malo od namaza i brezela. :*

  3. slušaj srce :)
    isto se lomi u meni, on je privremeno vani, ja tu, malo smo tu, malo vani, al sve više razmišljamo da se ipak za godinu dana nastanimo ovdje kod nas…kad sam bila malo mlađa, htjela sam otići zauvijek. sad vidim da bi mi i godina dana vani bila dovoljna, a u zadnje vrijeme me zadovoljavaju putovanja od po dva tjedna…mislim da ćemo si ovdje napraviti dom :)
    želim vam sreću :)
    i recept je odličan

  4. Namaz mi je fantastičan, a post…uvek me prijatno iznenadiš :)
    Ništa u životu ne može da ide glatko, niti treba, jer je uvek slađe kada znaš sa koliko muke si do nečega došao, a posebno kada sve to radiš iz srca sa voljenom osobom. Tako da kredit nije sulud, jer su danas okolnosti takve da ne može drugačije, a cilj je DOM. Udovolji svom srcu. ;)

  5. Vi ste samo mladi, jako hrabri ljudi koji prate svoje, a ne tudje, snove, koji se ne vezuju za predrasude i palanacku filozofiju vec veruju u sebe, svoje izbore i mogucnosti.Uvek dok citam tvoje postove imam neki osecaj sete koji me veze za Novi Sad…ali to je neko pozitivno osecanje, za moje poimanje savrsen grad.Nisam ih obisla mnogo, ali sam rodjena u jednom, studiram u drugom gradu, i nigde se ne osecam kao u Novom Sadu.Nadam se da cu i ja, kao i vi,imati hrabrosti da sledim svoje snove.

  6. Samo što nismo:) Sutra se iseljavamo iz stare kuće pa još par radova i ulecemo u slobodicu.
    A ta se pitanja o ostanku ili odlasku često spominju u našem društvu pa nekad se osećamo Kao ludi zbog krede, kuće, sela i svega:)

  7. …I kada se pred tobom otvore mnogi putevi, a ti ne budeš znala kojim da kreneš, nemoj poći bilo kojim, nego sedi i sačekaj. Diši duboko i s poverenjem u sebe, onako kako si disala onog dana kada si dosla na svet; ne dozvoli da ti nesto odvuče pažnju; čekaj, i dalje čekaj. Budi mirna, ćuti i slušaj svoje srce. Kad ćujes njegov glas, ustani i idi kuda te ono vodi."
    kaže Suzana Tamaro u predivnoj knjizi "IDI KUDA TE SRCE VODI"….
    Divan post, a namaz pravimo…

    )

  8. Ne znam šta da ti kažem na odlazak ili ostajanje. Mnogi koji su ostali iz tih razloga nakon 20 godina kad su deca malo poodrasla su se kajali, neki su uspeli i ovde da ostvare svoje karijere…Teško pitanje, jako teško. Kad čovek ima dovoljno novca za pristojan život najlepše je kod kuće, naravno. Jedva čekam nove recepte iz nove kućice i kuhinje. Super je ovaj namaz. ja umesto pavlake dodam krem maslac onaj Vajkrem i malo piva da razredim. pereca u pozadini mi je super. Može recept za nju ili je to mIlkicino istraživanje bloga u pitanju.

  9. Bas lep post, opisala si sve kako bih i ja rekla i kako se i ja osecam. Zivela sam napolju i vratila se i za sada sam sigurna da je moje srce ovde. A onda mi je skoro dugogodisnji decko priznao da nije potpuno srecan i da nikada nece moci da bude dok god zivi u Srbiji… Sta raditi u takvoj situaciji, da li je veza prava i da li ima buducnosti kad nam srca nisu na istom mestu?

  10. A možda to nije do dobrog izbora, već do naše urođene sposobnosti da se prilagodimo trenutnim uslovima i iz svega izvučemo ono najbolje? Ne bih da zvučim pesimistično, ali se plašim da se stanje u ovoj zemlji neće značajno popraviti ni u narednih 10 godina. Jakoooo bih volela da nisam u pravu… :-/ Niste ludi, ali hrabri, bogami, jeste! ;)
    Srećno vam bilo!

  11. Ivona nisi pesimistična već svi mi isto mislimo. I ja kontam da će luda zemlja da ostane još duuugo luda al nekako ne osećam da treba da odem. Odavno sam navikla da ne racunam na našu državu i sve nešto mislim ako sam srećna ovde i pored svih ovih sr… treba pokušati ostati:)
    Hvala ti <3

  12. Izgleda da je to klasika…
    Mislim da je započeti novi život u drugoj zemlji jako teško i da pored kvalitetnijeg života potrebno je puno truda da ostvariš život kakav želiš. Ja se uvek divim onima koji su sve ostavili i krenuli ispočetka. Ovde većina ljudi misli da je viši standard dovoljan za sreću. E svako ko je otišao je srećan zbog drugih stvari a standard je više olakšavajuća okolnost. Barem tako vele moji prijatelji i rođaci:)
    Drago mi je da ste i vi srećni i zadovoljni jer treba nam više takvih ljudi ovde da ne poludimo svi:)

  13. Nemačka je super zemlja, jako je volim i kad bih birala gde da odem da živim ona mi se visoko kotira. I Nemce volim, nekako su mi skroz ok.
    Zbog kredita znam da smo ludi ali to nam je bila jedina šansa da sagradimo slobodicu:) Ako ne razmišljaš o tome koliko ćeš im na kraju platiti, može da se podnese sve:):):)

  14. Hvala Tamariška!
    Kada sam imala 25 godina zamalo da ostanem da živim u Milanu. Već sam počela da se raspitujem gde bih mogla da ostanem da živim. Posao sam imala. A onda sam shvatila da ja ustvari, uopšte, ne želim da živim u Italiji bez obzira što mi je ona omiljena zemlja:)
    I eto me sad na selu sa mojim Miljančetom:) Zadovoljna;)

  15. Hvala Sandra:)
    Retko naiđemo na takvo razumevanje kada je uzimanje kredita u pitanju:) <3
    I baš tako, uglavnom ništa ne ide glatko al ne treba odustajati:)

  16. Po tome šta si napisala u komentaru, mislim da ćeš imati:)
    Istina je da smo malkice i ludi što biramo da ne pratimo dešavanja u zemlji i što sreću baziramo samo na ljubavi i zdravlju. Al te su stvari najbitnije.
    Srećna sam što vodim koliko/toliko normalan život i dok je tako ovde smo. Onog momenta kada to ne bude bilo moguće, tada će i srce hteti da ide, sigurna sam:)

  17. Jojjj to mi je najstrašnije moguće, to kajanje. Biti ogorčen i nesrećan u vreme kada treba da budeš najispunjeniji… Ne smem to da dozvolim!
    Ja podržavam svakog ko želi da ode odavde jer ne može da stvori sebi normalan život. To je toliko deprimirajuće da svako treba da ode i da proba. Najlakše je vratiti se kući.
    Jako je to teška odluka.
    Meni je ona vidovita Branka rekla da ćemo se garant odseliti odavde:) Ja to ne mogu zamisliti al nikad se ne zna naravno;)
    Perece su original bavarske, ovo sam fotkala kada sam bila prošli mesec u Ingolštatu. Ma di bre ja da napravim ovako savršene!? Al sam 100% sigurna da je Milkicin recept jednako dobar po ukusu kao i oriđinale. Samo treba malo veštine u zavijanju:)Čim se preselim ima da se bacim na isprobavanje nove rerne:)
    E pa baš bi bilo dobro umesto putera taj vajkrem! I još sa pivom-odlična ideja!

  18. Uhhh, baš komplikovana situacija!
    Ako ga voliš onako kako se stvarno voli, biće ok gde god da odete. Neće biti lako sigurno, al mislim da zajedno ljudi mogu sve teškoće da prebrode lakše.
    Ja bi mog Miljančeta pratila i na Severni pol. Jes da bi ga posle psovala al bih mu pomogla da što pre izgradimo novi život.
    Oslušni šta ti kaže srce:)

  19. Hvala Snježo:)
    Verujem da je uvek teško kada takvo pitanje iskrsne. Ako se ne varam, ti imaš sestru u Kanadi i ne znam da li si bila u istoj situaciji kao moji mama i tata.
    Verujem da bi im život bio lakši da su onomad otišli al ja ih uvek utešim kako je i na kraju sve super ispalo i da treba da budu zadovoljni.
    Al da znaš onaj gospodinčić Vule, što se zbog njega ostalo u Novom Sadu sada živi i orca po Hong Kongu već 9 godina. I večito kuka za Novim Sadom:):):):)

  20. Dragoceno je znati i gde ti je srce. Mnogo vise nego otici, a traziti se citav zivot. Posto si poslusala srce, verujem da si napravila pravi izbor. Radujem se zbog vas, mnogo, mnogo…

  21. Rasplakala si me! Kada imas izobra, radis onako kako ti srce kaze. Kad nemas izbora, ides gde moras… I posle nema gledanja unazad, nema 'sta bi bilo da je bilo'. Tako jedino mozes napred! Tako mozda uspes da pustis korenje i ponovo nadjes 'kuci'.
    Namaz je super! Verujem da je lepsi sa novosadskom alevom paprikom, nego bavarskom.

  22. Eto, tako nekako je i kod nas… ljudi ne znaju šta će, odlaze iz Hrvatske, a kredit je jedino što omogućuje život u vlastitom domu. I što na kraju? I ako odeš, bit će teško, novaca će biti tamo gdje čovjek doživi neku kombinaciju sreće i stalnog rada + ambicija i velika želja za uspjehom. A taj recept, opet, vrijedi svugdje. Tako da je na kraju najbolje slušati srce. Tamo gdje osjeti ljubav, tamo je dom.
    Ja sad tek shvaćam da sam imala sreće što sam odrasla na selu. Zahvaljujući mami i baki, znam raditi u vrtu, s povrćem i voćem, al najviše znam uživati kad uberem jagode iz vrta, posipam ih šećerom i sjedim na terasi, gledam na ulicu kojom cijeli dan prođe možda jedan auto. Zen, tišina, ptice i šum lišća. Zato uživam kad se iz Zagreba vratim doma. :)

    Namaz je za prste polizat. Imamo i mi nešto slično, samo se radi sa svježim sirom i može se dimiti pa jesti kao tvrdi sir. Zato znam da je ovo fino, ko naša "prgica" ;)

  23. Al ja verujem da i u tim momentima te srce vodi jer zna da se mora:) Nekad deo srca ostavimo na jednom mestu a drugi deo ponesemo sa sobom.
    To gledanje u nazad je stvarno pugubno. I za one što su ostali i za one što su otišli. Imam ja jednog takvog koji nikako da se opasulji i prihvati zemlju koju je izabrao:)
    Hvala ti na ovom komentaru, znam da ti živiš negde izvan brdovitog Balkana. Jako mi je drago ako si uspela da pustiš ponovo korenje:)
    A sa paprikom sam malo varala, jes da sam pravila ovaj namaz u Nemačkoj al sam koristila hrvatsku papriku:) Al meni je to potpuno isto kao da sam koristila i novosadsku:)

  24. Tako će valjda i kod nas u selu biti Zen:)
    I ja sam deo života provela na selu i salašu i ja tada nisam znala koliko je to neprocenjivo. Sad kad se setim kako sa dedom idem kroz polja kukuruza i vodimo krave na ispašu, osećam se pravom srećnicom.
    Pa ta prgica mora da je ludilo!!! Tako sa paprikom pa još dimljeno, mmmmmm!

  25. Dirnuo me jako ovaj post,dio moje Borovske familije prošao je slično,raštrkani smo,ne znam da li smo ludi i slušam li srce ali znam da imam sada svoj mali dom,kredite,svakojake muke ali opet kažem dobro je kako je:)
    Vama želim svaku sreću,znaš da je ona u vama..

  26. bas me dirnuo ovaj post.
    kuca je tamo gdje je kuca ali je dom tamo gdje je srce a srce je tamo gdje su nam najmiliji. to ne mora biti u mjestu gdje smo rodjeni. ja sam vec dulje u austriji i tu mi je trenutno i srce i dom. zivjela sam nekoliko godina i u engleskoj ali tamo nije bilo najmilijih pa nije nikad niti postala dom :)…gdje ce to biti u buducnosti? pa nije bitno, glavno da su pravi ljudi tamo.
    ti radis pravu stvar i dobro je sto si to tako hrabro odlucila.

  27. Krasan post, dirljiv, nježan , lijepe i teške teme i na kraju odličan namaz koji bilježim ! Nemam što dodati osim da ne razmišljaš da li ste napravili dobro, jer jeste ! Slijediti srce je jedino ispravno, a kredit ? i to je ispravno, ja bez svog kredita ne bih nikada riješila ono što sa njime jesam, a evo i vrijeme otplate pomalo prolazi i nisam nikada dovela u pitanje da li sam se trebala u to upuštati:)
    Samo naprijed , za srcem i sa srcem !!

  28. To ja kad kažem kuća mislim dom:) inače to nije kuća već neki objekat.
    Baš tako Mare, najbitniji su ljudi. I nas ovde drže samo oni. A države ko države, neke su lošije, neke bolje. Nama se potrefilo da živimo u tim lošijim. Biće bolji izbor u sledećem životu;)

  29. To je taj život što ga toliko volimo- red slatkog, red slanog:) I tako mora.
    Krediti jesu grozni al kad nemaš izbora su ok rešenje. Ja uopšte ne posmatram njih kao izvor zarade za banku. Više gledam na to kao sredstvo koje mi je omogućilo da imam svoju kuću jer je drugačije nikad ne bih imala. Mislim možda bih dobila na lotou i tako to al ko će to dočekati:9
    Hvala ti draga <3<3<3

  30. Dom je luka, utočište, pa ma gde bio. Retko kome je u životu išlo baš kako je zacrtao ali kad je tu ljubav i poštovanje onda sve postaje moguće.

    Mi smo se preselili iz centra gde smo oboje rođeni i odrasli na Novi Beograd. Milan se oduševio lepim vazduhom i Dunavom a ja sam se 20 godina osećala da sam tu privremeno. Zato se divim svima koji su iščupani iz svojih korena nastavili dalje.

    jeste život red slatkog red slanog ali kad smo sa nekim koga volimo sve se prebrodi. Mladi ste hrabri ste želim vam svu sreću ovog sveta!

  31. Jeste ludi i ko sto rece neko ispred i hrabri. I imam kredit… i nervira me svakog meseca! Ovde je sve potpuna katastrofa. Nerviram se na dnevnom nivou, non stop. Čitam istrazivanje (sa tvitera i fb), po statusima mi kao drzava spadamo u najdepresivniju i nesrecniju zemlju (u top 20) na svetu. Pa ti vidi… Po prirodi svaku licnu ideologiju podrzavam i volim sto ima ljudi kao TI, ali moj savet (mada to uopste nema veze sa mozgom, jer ionako nije "kompetentan" u pravom smislu u odnosu na tebe ili bilo koga drugog) bi bio odmah napolje ako imas pristojnu mogucnost! U suprotnom da bi normalan preziveo ovde, mora ili da prestane da misli ili da se izoluje i stvori svoju licnu oazu sto je pre moguce (makar i blog o kuvanju).

  32. I sto bi rekla moja drugarica doktorica "i srce ima rok trajanja i trosi se i mora da se cuva i neguje" – sve to i u prenesenom i u bukvalnom smislu!

  33. nemam ti ja tu ništa za dodati, draga moja Nevena.
    Ništa.

    Prošle godine smo zagrebački asfalt zamijenili zadarskom obalom.
    Ni u jednom trenutku nismo požalili..
    srce je vuklo, jače od ičega..toliko jako da sam i rođenog zagrepčanina dovela tu. Ne mogu reći da mu lijepo..mogu reći da se preporodio! Zrači više no ikad!
    to je to..kad je srce na mjestu.

    svašta nešto u meni post ovaj budi, i zato uvijek volim svratiti kod tebe. :*
    grlim!

  34. Danas sam "otkrila " tvoj blog preko Iva did it i skroz sam raznežena, osvojena i zaljubljena u tvoje tekstove….ok, da se ne femkam mnogo-i u divne recepte i slike hrane :D Divno pišeš i potpuno sam osvojena :D

    Meni se srce povremeno uznemiri i poželi da odluta i upozna neke druge svetove…Nekako mislim, važnije je to što je ispunjeno i isprepletano u ljubavi sa drugim srcem, a kada je tako svaka zemlja može postati dom. Pustiću srce da luta svetom, najvažnije je da ne odluta od sebe samog :*

  35. Ti kao da opisuješ mene sa onom izolovanom oazom:):):)
    Pazi kad ja znam da je to sve istina al nekako sam uspela da me to ne dotiče. Ustvari, uopšte ne pratim politiku i dešavanja u zemlji. Tu i tamo se ponekad skenjam, mada to kratko traje, al stvarno se ne nerviram.
    Dokle god imam svoje prijatelje i porodicu oko mene, para da odem na more i par dana putovanja po Evropi, da s vremena na vreme kupim dimljenog lososa i škampe, ja sam srećan čovek:)
    Al to sam samo ja i zaista mogu da razumem tvoju deprimiranost jer i ja bi se jako loše osećala kada bi svaki dan pročitala poražavajuće istine.

  36. <3<3<3
    Uvek me oduševiš tvojim komentarima:)
    I tako mi je drago što je Peđa krenuo sa tobom. I što ste srećni i zadovljni jer ste ostali!
    Zagrlj&cmok:)

  37. Mišiću, hvala ti puno:)
    Baš sam srećna da ti je lepo na blogu.
    Ufff koliko je divna i istinita ta rečenica "Pustiću srce da luta svetom…"!!!
    A gosn Herman u pravu kao i uvek:)

  38. Jel sam ti ikad rekla, kako volim tvoj blog? Eto, volim ga. Puno ga volim. Nisam baš ažurna u zadnje vreme (šta se tiče čitanja blogova) ali čitam, možda par dana kasnije….ali tu sam.

    Post je prekrasan, predivan. Nemam reči. Ti si jedno tako toplo biće :). Tvoj Miljanče može biti sretan, da te ima :)(vjeroatno i kontra :)).

    Zagrljaj,
    Ana

  39. – Blagosloven Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista – Iznad svega u nama jeste ljubav Božija,a jedan od razloga zbog čega treba praštati jeste da,nismo kršteni u ime djavola i satane,svi se krštavamo i kršteni jesmo u ime Oca,Sina i Svetoga Duha – Praštati jeste ljudski,a pre svega,praštati jeste Božanski – Neka nas ispuni ljubav,ako ne,onda,neka nas pokrije milost i ljubav Hrista – Ne znam zašto na svetu mnogi umiru od gladi i žedji,a znam da,na našoj planeti,dato Bogom,za sve ima dovoljno hrane – I danas,istinski učitelj i Gospod hrani narod – Snalazim se kako umem,znam i verujem – Ako,i kad verujemo Bogu i Hristu,onda i danas,Isus,prelomivši,hrani mnoštvo naroda,ne računajući žene i decu,(sve ovo dešava se u jednom treptaju,Bog im zatvara um,da ne vide andjele koji dopremljuju hranu u izobilju)pretekavši,svaka osoba nasitivši se – Ne treba zaboraviti da,Gospod voli malu decu,Isus blagosilja decu – Slava Bogu i Ocu Gospoda našeg Isusa Hrista –

  40. Pozdrav,
    Zajam ponuda ovdje, jeste li zainteresirani? prijavite se sada: (kredit.offer10@gmail.com)
    Jeste li bili odbijen od strane svoje banke? Imate li lošu kreditnu karticu?
    Imate li neplacenih racuna? Jeste li u dugovima?
    Trebate li pokrenuti posao? ako ste
    zainteresiran za kredit,
    Trebate kredit? Imamo 3% kredita kamatna stopa za vas,
    I raspon kredit od 1,000.00 eura do 3.000.000,00 eura.

    Kontakt g. Camila James putem e-maila: kredit.offer10@gmail.com ili nazovite: +2348078467513

    Informacije Need su:
    1. Puno ime: ………
    2. Kontakt adresa: ……
    3. Država / Grad: ………..
    4. Zemlja: ………
    5. Iznos potreban: …………..
    6. Trajanje kredita: ……….
    7. Ne Telefon: ……….
    8. Mjesecna primanja: ………..

    Najbolji Regard,

    e-maila: kredit.offer10@gmail.com
    G. Camila James
    MD / CEO

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *