Šmrika gleda na Krk, Cres i na gomilu zelenila. Tamo žive naši prijatelji, dvoje velikih i dvoje malih.
Imaju žutu kuhinju u provansalskom stilu gde prave džemove i domaće sokove od, meni, neobičnih, namirnica.
Čim sam ušla u njihovu kuću osetila sam dobru energiju i opuštenost. Oni zajedno, svako na svoj spontani način, su učinili da se osećam, makar na dva dana, delom njihovog života i priče.
Od njih sam krenula kući sa torbom punom sveže, divlje rukole, pekmezom od breskvi vinogradarki i đumbira , sirupom od kadulje. Sa oplemenjenim osećanjima kakva samo deca mogu da izazovu i idejom, kada jednom budem imala decu, kakav roditelj želim da budem.

To veče kada smo stigli u Šmriku, uz domaće Zlatkovo vino večerali smo jednostavnu večeru koja je meni bila prava gozba. Bakalar bjanko, sveža salata sa mocarelom, paradajzom, masline i lički sir. Savršeno.

Ujutro kad sam ustala prvo što sam videla je bilo more, široko i plavo. Nema lepšeg pogleda od toga. Možda sam u prošlom životu živela na nekom ostrvu pa uvek žudim za mirisom mora…

Doručak je na terasi, Vule i Zlatko su drmnuli po jednu rakijcu što smo doneli, ja Tajanin sok od žalfije… Pa jel može bolje? Može, kad je Megi tu, onda je još bolje:) Gleda me njenim velikim plavim očima, pruža buketić cveća i nešto mi objašnjava. Njena mašta radi sto na sat, um joj je slobodan. I ona je apsolutno takva.

Dan smo proveli na Krku, blizu Glavotoka u jednoj uvalici. Bili smo jedini na plaži, more je bilo kristalno čisto i hladnjikavo. Kamenje je bilo toplo, mirisala je priroda a Megi i Oleg su ciktali od zadovoljstva…Čitala sam knjigu, sunčala se i istinski uživala.

Uveče sam se družila sa Olegom. Kad smo skontali da imamo zajednička interesovanja i ukus- bela čokolada- može u svakoj prilici, belo u linoladi, vanilija uvek pre kakao- brzo smo se skompali. Odigrali dva kruga igrice Cooking Academy 2, otvorili virtualni kineski restoran sa 5 zvezdica, započeli italijanski…Čak smo i pregovarali da bi za koju godinu mogli da otvorimo jedan zajednički, pravi, “Kod Olega i teta Marize”. Teta Mariza je Megina interpretacija imena Nevena:)

Oleg je divan dečak, stvarno slobodan u duši. Kada ne sastavlja lego kocke, gaji kristale, čita Hari Potera i pravi kolače. Kamen oslonac za Megi. Ona je njegov, search-and-destroy-asistent. Kada poraste biće avion. Oleg će biti poslastičar.

Danas vam predstavljam Olega, dečaka od 11 godina koji je napravio prekrasne kakao mafine sa bananom i belom čokoladom. Biće fantastičan poslastičar. Bilo profesionalno ili za svoj gušt.

Recept je našao na blogu kod Sanele.:)
Jako je bio zadovoljan originalom a nama za doručak je napravio blago izmenjenu verziju.

Mafini sa kakaom, bananama i belom čokoladom

200 g brašna
1 kašičica praška za pecivo
1/2 kašičice sode bikarbone

3 kašike kakao
1-2 kašičice cimeta
1 jaje

175 g smeđeg šećera
100 ml ulja
125 ml milerama
3 banane
80 g iseckane bele čokolade

Uključiti rernu na 180 C.
Brašno prosejati. Dodati prašak za pecivo, sodu bikarbonu i  kakao.
U drugoj posudi umutiti jaje, dodati šećer, ulje i mileram.
Banane izgnječiti i preko njih iscediti limunov sok. Dodati banane u jaja i izmešati. Dodati mešavinu sa brašnom i miksati da se sve lepo sjedini.
U tepsiju za mafine staviti papirne kalupe. Smesu za mafine sipati u papirne kalupe do polovine kalupa.
Peći 20-25 minuta.
Kada su gotovi, ostaviti da se ohlade.

Poslužiti  i uživati:)

Prijatno!

68 replies on “Mafini sa kakaom i bananama/ Mali od kužine

  1. Svaka cast novoj kuvarskoj nadi…! Uf, sto mi se ide na more, ali bas na tako neko mesto..van sezone…Cini mi se da kada bih imala tako neku zutu kuhinju u provansalskom stilu…na nekom ostrvu…ne bi mi padalo na pamet da se vracam na kopno…!!
    Pozdrav..

  2. …meni je krenula suza pred kraj posta, što od lepote, što od žala što nisam bio u prilici da probam Olegove mafine i upoznam lično velikog poslastičara i njegovog malog asistenta! :)

  3. Nevena, prekrasno. Kako sem uživala u ovom postu! Sve se čuje i vidi tako krasno, ko iz bajke. Sutra idem za nekoliko dana na dopust…imali smo u mislima Krk ali sad smo se valjda odlučili za Cres (Osor, mislim,da kamp Bijar)…Nadam se, da smo če naša odluka biti prava. Odmah sam pogledala na internetu kdje tačno je Šmrika :). Jako, jako lepe fotografije!

    Pozdrav,
    Ana

  4. Fantastično, baš si me razveselila ovim postom. Prosto mogu da namirišem more. :) Svaka čast Olegu i njegovom malom pomoćniku. :)))Preslatki su. A i mafini su mu prekrasni. :)
    Veliki pozdrav za teta Marizu :)

  5. Hvala draga:)
    Baš mi je Tajana rekla da je Cres predivan. Sigurno će vam biti divno.
    I ja sam kontala da idem sledeće godine u neki kamp na Cresu, baš ćeš mi reći svoje utiske.

  6. :) da, mora nikad dosta:)
    I meni se jako sviđa njegovo ime. Još sam čula da je to ime koje simbolizuje zdravlje pa mi je još interesantnije.

  7. Kako vam je bilo divno Nevena,more,divni ljudi i ovaj krasan dječak kojemu stvarno istinski sve pohvale idu,sa toliko godina imati afiniteta prema kuhinji to ja zovem idealnim:)

  8. Nevena, ovaj post ti je fenomenalan, zaista sam uzivala. Sve pohvale za Olega, verujem da ce ostvariti svoje snove ukoliko zaista zeli da se bavi poslasticarstvom i naravno jedan veliki pozdrav za Megi:) P.S.Bas ti zavidim na ovom divnom pogledu na more:)

  9. Predivno, Nevena, drago mi je da ti je bilo tako lijepo. Prekrasne slike, super mi je ona s knjigom i sesirom, vec sam zamislila sebe tu negdje :)

    Hvala za jos jedan divan post :)

  10. Gocke, da znaš da i ja tebe mogu da zamislim na jednoj takoj plažici:) sa tvojom sposobnošću uživanja sigurno bi otkrila još neke sitnice koje su meni promakle:)

    srećna sam što ti se dopada:)

  11. Ne znam kako se osjecaju ljudi koji tijekom cijele godine zive na ovakvim mjestima. Znam samo da tijekom godisnjeg mislim samo jedno "lakoca zivljenja" jer je ta ljepota uvijek u blizini. Drago mi je da ti je bilo lijepo, najljepse i da si bila u ovako krasnom drustvu! :)

  12. Oleg je genije! Tako divan post, divne slike i muffini!! Ja obožavam život na moru i jednostavno ne mogu zamisliti život daleko od njega. Pogotovo kad ove vrućine ubijaš cjelodnevnim kupanjem ili izletom na tako divno mjesto, netaknutu prirodu, raj na zemlji :)

  13. smijesno ce zvucati ali nesto me u ovom postu bas jako dirnulo. mozda opustenost koju prenosis, sam ton i atmosfera …uzitak za citanje i to veliki.
    slike su divne, pogotovo ove olega gdje priprema mafine. divno, i sve jako ugodno.

    ps. citamo istu knjigu ;)

  14. Divan post, slike, a vjerujem i primamljivi slatkiši. Moram priznati da mi je ovaj post još draži jer sam ja sa Krka, iz Omišlja, malog mjesta na samom sjeveru otoka koji se sigurno vidi iz Šmrike:). Baš mi je drago da ste posjetili otok i nadam se da ste se svi dobro proveli i nakupali. A još je tu i Murakami čiju Pticu navijalicu upravo čitam;).
    Puno pozdrava od srca!

  15. Hvala Majo:)
    I Olegu je jako drago što vam se svidelo. Juče mi je javio njegov tata.
    Ja sam kod tebe već napisala kako divno mesto živoljena imaš:) Blago tebi!

  16. Hvala draga Mare:)
    Ej a mama Tajana kaže meni-ima jedan super blog, ja idem tamo po inspiraciju, Marina kuharca za male i velike.:) Ja reko, pa kako ne bi Mare znala:):):)
    Oni su stvarno divna porodica na divnom mestu i jako su me inspirisali:)

  17. Kada smo išli na Glavotok videl sam tablu za Omišalj:)
    Krk baš lep i sigurno ću se opet vratiti. Videla sam da ima kamp u Glavotoku, čini mi se dobra baza za obilazak ostrva.
    Nisam čitala tu knjigu, kad završim sa ove tri mogla bi da kupim.
    Šaljem ti pozdrave:)

  18. Prekrasno, Nevena. Sve mi je tako lijepo opisano, ali ono što mi je skoro izmamilo suze je kad sam pročitala kako je toplo bilo kamenje… Točno ga mogu osjetiti pod nogama, a onda odmah osjetim i miris mora i čujem zrikavce i kako šumi vjetar :) More bih mogla ljubiti i grliti svaki put kad ga vidim.

    Dečkić je divan, muffini također, okusi su svi za 5 :)

  19. Moram priznati da nisam očekivala ovakvu priču, odnosno da ću imati priliku pročitati prekrasan post o dječaku kojeg zanima slastičarstvo. Svaka mu čast!!
    A i provod vam je super, red mora, red dobrog štiva, red dobre hrane, prava uživancija.

  20. Divno! sve je divno! i post, i rijeci, i slike.. jedno drugo upotpunjava u jednostavnu, a tako duboku cijelinu!!!
    bravo!!! =)

    i meni strasno nedostaje jutarnji pogled na to nase divno plavo more…

  21. :) i baš sam se napunila dobrom energijom. Ne pada mi teško ni vrućina ni posao:)
    Oleg će da bude baš dobar jer pazi na sve detalje, sve mora da bude kako treba. Nema ništa polovično. A poslastičari stvarno moraju da imaju to u sebi, rekla bih.

  22. hvala jovanka na divnim rečima:)
    i meni je jadransko more najlepše. posetila sam par drugih, svako ima svoje dobre strane al nema ništa do Jadrana:)

  23. Bravo za Olega, predivan post, bilo mi je predivno čitati i ponovo mi fali more, još manje od mjesec dana pa ću i ja ovako uživati, nadam se
    muffini su isto odlični

  24. Slučajno me Lucijin (dajgriz) blog doveo ovamo, i prvo sam pet minuta mislila 'ma kakav je to naslov za blog, lale?', a onda se samoj sebi nasmijala kad sam počela čitati tekst po tekst i spojila priču :) Divan, divan blog, odlični su ti recepti (sinoć smo kasno stigli s puta, baš s mora, stan mi je cijeli u kaosu, a ja već maštam kako ću čim raspremim torbe guštati u onim jajima na špinatu za sleepover :)), a ova priča o Olegu je tako slatka da sam morala ispod nje ostaviti barem osmjeh :)

  25. Hvala ti:) strašno sam srećna kada pročitam da Hleb&Lale budi lepe emocije kod ljudi:)
    malo ljudi zna, moram to dopisati, ime bloga osim što opisuje moju ljubav prema hlebu i vojvodini, nosi naziv jednog od mojih omiljenih italijanskih filmova:)
    uživaj:)

  26. Slučajno sam naišla na ovaj tekst i skužila sam da je to ono o čemu nam je pričao Oleg ovog ljeta….samo da pojasnim otkud Megi ime Mariza…to sam ja…mama od Olegovog prijatelja Frana koji često boravi kod njih i kada dolazimo po njega družimo se malo i sa Megi….Pozdrav autorici teksta

  27. Propustih ali se obradovah što sam naletela :-)
    Ne znam za Turakama, istražiću  Volela bih da ’istražim’ i ovu nestandardnu porodicu a naročito bih volela da popričam sa ovim neobičnim dečakom!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *